Bloom Team

Upoznavanje

Naš dvojac se sklopio negde na početku studija pejzažne arhitekture, kada smo kao dve zamlate došli u ovaj prelepi grad i lutali da se snađemo. Razmenili smo par skripti i popili neku prvu kafu, uz razgovor tipičan za sve brucoše: ”A odakle si ti, a gde živiš, šta si završio/završila...???".

Studije su se nastavile, društvo se širilo i raslo. Na Šumarskom fakultetu je tada studirao mali broj ljudi, znate ono - nije kao na ekonomiji, 1000. Nas svega 80 se upisalo i popunilo kvotu, tako da smo praktično nastavili kao u srednjoj školi. Svi se znamo, sve razmenjujemo i, ono najbitnije, družimo se.

Divne ljude smo upoznali, kreativne, polu-umetnike, polu-arhitekte... Svako je imao poseban dar za nešto. I danas, iz ovog ugla i razdaljine, zahvalan sam što smo se upoznali i provodili vreme zajedno, a i sad ga provodimo.

Elem, neki su studirali redovno, a neki su malo i otegli. Pala je tu i neka godina obnove, ali to je sve bilo u roku službe. Već tamo, pred kraj studija, počeli smo da se nalazimo i u ovome što danas radimo. Prijateljima smo pravili aranžmane, projektovali studentske bašte, razmišljali, učili i stvarali dizajn prostora i polagano utirali put za koji nismo ni znali da će biti naš izbor.

Naravno, uvek je bilo smešno kad je trebalo nešto i da se posadi, jer ova nežnija polovina tima i nije bila baš za "motika varijantu" :) što je i razumljivo.

Početak

Jednog dana sedeli smo na kafi, "otpadali", što bi rekli mi tada. Ta kafa se po nečemu razlikovala, bila je dugačija, pomalo napeta i uznemirujuća. Bili smo nervozni, tražili smo posao. Osećalo se to u zraku, studentski dani su prošli, mi smo odrasli, odjednom, preko noći. Više nismo trčali po žurkama i bezbrižno gledali u budućnost. A onda - pitanje, razmišljanje naglas: "'AJDE NEŠTO DA RADIMO!".

U raspletu razgovora mogli smo samo da nastavimo ono što nam je do tada bio hobi, da u sve to stavimo i naše znanje iz teorije i prakse sa fakulteta i to uokvirimo u jednu priču - u naš studio.

Počeli smo lagano, jedna svadba, druga svadba, treća... "Upao" je i prvi event, pa prvi projekat, pa i prvi veći problemi, sitne nikad nismo računali. Našli smo se potpuno tačno. Smehom smo rešavali (a i danas rešavamo) napetost, zabrinutost vedrimo muzikom bilo kog oblika, a inspiraciju uzimamo iz svih nakupljenih pogleda i slika koje smo prošli u životu. Ipak, moram da priznam, priroda je najbolja inspiracija.

Bloom Design Studio na delu

Danas radimo cvetne aranžmane, neki kažu pomalo drugačije i neobično, bidermajere, celokupnu dekoraciju i organizaciju proslava, projektovanje eksterijera i usput još mnoštvo hand-made stvari koje će, nadamo se, jednog dana ugledati svetlo dana i za šire narodne mase.

Tako smo i ovo slikanje radili pre koju godinu za jedan divni online magazin, pa i ovaj tekst pišem da vam se malo i predstavimo.

Pronašli smo savršeno drvo, ukrali fotelju iz jednog pozorišta, sašili suknju, napravili bukete i bili smo spremni. Ptičica je stigla, prijatelji su pomagali, šminker je bio na mestu i uradismo i naš, recimo, prvi editorijal.

Hmmmm... Da kažemo da je teško? Neću da lažem, jeste, ali mnogo volimo to što radimo i sad znamo, posle par kolebanja, da ne odustajemo sigurno, što je najbitnije! Svaki početak je težak. Tako je bilo i kada smo stigli na studije, zar ne? Pa ipak nismo odustali. Bitna je volja i želja za nečim, a to sigurno svako od nas poseduje. Pratimo svoje snove i voleli bismo da svi to rade!

Branko Gašić
Bloom Design Studio