Love in Montenegro | Venčanje

Njihova aura ljubavi i osećanja je tog dana toliko blistala da kad ih pogledate čini vam se da nije bilo potrebe za ostalim gostima, njih dvoje bili su dovoljni. Dovoljni jedno drugome, dovoljni nama da ih samo pogledamo i osetimo tu vrelinu i radost njihovog početka u zajedničkom životu.

Ne smemo da izuzmemo ni crnogorski humor, neizostavni deo u skoro svakoj rečenici mladoženje, do te mere izražen, da u jednom trenutku pregovora nismo ni znali šta više planiramo i organizujemo.

Bašta Hotela IN u Podgorici, odlučili su se za nju. Mladoženja se odlučio za nju, ali mlada je još tražila. Po njenim rečima: "Da, lepa je, odlična je, ali ipak da pogledamo još i ostale restorane u gradu, nikad se ne zna". Ali, na kraju, nakon velike potrage, ipak - bašta hotela.

Našli smo se u maju na sastanku, na putu ka moru i odmoru Bloom tima pred paklenu sezonu, svratili smo do njih, otišli u hotel. Super, venčanje će biti na otvorenom! Odlično, septembar, lepo vreme.

- Pa, biće sunce - odgovara mlada.
- Ali, ako ne bude? Ponekad može baš da pljusne iz vedra neba, baš prošle godine su bili monsuni u to doba - dobacuje šaljivo mladoženja. - 'Ajde da pogledamo rezervnu varijantu.

Menadžer hotela nas uvodi u banket salu. Šank zauzima pola sale, plus još i švedski sto...

- Hmmm, e da, ovde ćemo staviti sto za roditelje i te starije, a ostalo će biti barski stolovi.
- Ali, imate 150 ljudi, ovo je premalo!
- Ne, nije premalo, ma biće to super - dobacuje mladoženja. - Ima ludo da se provedemo, svi će da skaču, malo ćemo bend da sateramo u ćosak, aj ču ko da njima treba mnogo, i švedski ćemo da prepolovimo, ma biće ko čudo. Mislim da nema potrebe da gledamo unutra, znam da će biti sunce, mi se oko toga ne brinemo.

Krenuli smo dalje na put sa veeeelikim osmehom i sjajnim utiskom od mladenaca koji svojom opustenošću i sigurnošću daju samo vetar u leđa. Jedva smo iščekivali septembar.

Dan venčanja

Kako preneti staklariju? Granica jedan, granica dva, uh, dobro je, prošli smo neopaženo. Mladenci su bili presrećni, nije padala kiša, naprotiv, sve je gorelo. 40 stepeni zdravog sunca i opaljenosti submediteranskog podneblja. Zvuci zrikavaca gde god se okrenete. Imate osećaj da ste na moru, a niste, ali more je blizu, oseća se to ipak.

Dekoracija je bila svedena, jednostavna. Sveće u čipkanim vazama i mali aranžmani. Na granama akacije i hrasta trebalo je postaviti lampione, u njima sveće. Večernji efekat je pogođen, blaga svetlost sa svih strana. U sred postavljanja nailazi menadžer.

- A što to činite? Nemojte k'o boga vas molim, sve gori, zapalite li to planućemo i mi ođe!

Grohotom se nasmejasmo zajedno i ostavismo ih da stoje bez svetla, ali i dalje u punom sjaju...

Neizostavan detalj bili su pokloni za goste - lepeze. Pa mora narod da se malo o'ladi, na ovu vrućinu. Da, svi su se hladili, pa čak i kršni crnogorci.

A mladenci? Oni su blistali! Venčanica je stigla iz Amerike, cipele u koralno roze boji. I one su stigle iz Amerike, frizura i šminka sa stilom i drugačije od svega sto smo do sad videli - neprocenjivo. Odelo skrojeno po meri, ali samo dok ne prođe ceremonija venčanja, jer, zaboga, pa na tolikoj vatri sako je potpuno suvišan, složićete se.

Bidermajer od sitnih fenelopsisa i tropskog karanfila, cvetni aranžmani sa grožđem. Pa ipak je septembar, berba je već počela. Pagoda za venčanje od rogača i orhideja. I naravno, kao što su oni luckasti i blesavi, takve su bile i svadbene fotografije sa gostima.

Ostali su nam u prelepom sećanju, u moru dobre energije i smeha, u pravom mladenačkom "nenervoznom" raspoloženju, i jednoj ogromnoj lakoći koraka i duha. Kada se dvoje ljudi nađu, pa i kad umeju i zajedno da ćute, a razumeju se, to tako uvek izgleda.

Do sledećeg posta, ljubi vas Vaš,
Bloom team.